Važno je, možda, i to da znamo...

Nisam imala nameru da pravim srca, Nisam, verujte mi! Ustvari, ja uopšte nisam srcoliki tip. Ali šta da radim, kad je proleće došlo i već poznati drugari iz serije My super crazy glass creatures, odlučili su, u skladu sa zakonima prirode, da se zaljube. Znate kako je to sa životinjama:  oni lako vole. Razum ih ne ometa u tome. Zato su se zalepili za ova morska srca i jedino mi je
preostalo da poštujem njihovu volju.

U ovim komadnima nakita, spojene su tri tehnike izrade nakita: oblikovanje stakla lampwork tehnikom, klasična obrada metala, pomoću koje sam zalemila unutrašnjost srca (konus za žicu)  i tehnika oblikovanja nakita od srebrne gline.Time sam dobila spoj stakla i srebra.

Moram da priznam da niko tako verodostojno ne ume da dočara ljubav, kao ovi mali predstavnici prirode. Uz njih, i ja sam se pomalo (i ponovo!) zaljubila u ljubav. Otresla sa sebe tragove duge, prehladne zime i uplivala u iščekivanje leta. Zato sam se malo zabavila dodavanjem svilenih traka, koje su ručno bojene. Tako su srca dobila nov izgled.

I da biste stekli predstavu o veličini, evo ih ovoje kako se odmaraju u mojoj šaci, nakon napornog fotografisanja (koje uopšte nije bilo romantično, prema njihovim komentarima!)

OPOMENA

Važno je, možda, i to da znamo:
čovek je željan tek ako želi.
I ako sebe celog damo,
tek tada i možemo biti celi.

Saznaćemo tek ako kažemo
reči iskrene, istovetne.
I samo onda kad i mi tražimo,
moći će neko i nas da sretne.

Miroslav Antić

Do sledećeg pisanja,
Milica