U poslednje vreme, putem medija pratim šta se to u modnim časopisima i sajtovima promoviše. Volim da vidim dobru torbu, rukavice, šal, otkacenu narukvicu i volim kada moje oko registruje talenat. Na žalost, to se jako retko dešava. Da li je u pitanju nekompetentnost novinara, njihova neukost na polju mode i dizajna, primenjene umetnosti ili je još uvek nepotizam na snazi (u novinama radi tetka, snaja, najbolja drugarica od sestre...) - to će ostati nepoznanica za mene, a verujem i za sve vas. Verovatno je i posledica toga da novine ne mogu sebi da priušte ozbiljne ljude koji imaju i znanje i "oko", pa onda skupe one koji pristaju da rade taj posao za par stotima eura mesečno.Čast izuzecima - desi se da se jako prijatno iznenadim!
Rekla bih da je moda, kao i sve drugo, u krizi. Svuda se kičerica prodaje, ali problem je što se na našim prostorima samo to i prodaje. Ako sagledamo ono sto mediji nama i našoj deci propagiraju, to je uglavnom ono što nose zvezde (kojima se sve preliva, osim ukusa!) - ako moze da se vidi logo iz aviona, super, a vidim, na nesreću svih nas, da i handmade polako usvaja isti stajling. Uzmi, nosi, baci - ne razmisljaj o tome... ne razmisljaj ni o čemu! Nemoj slučajno da se udubljujes u ono što biraš - to će mediji učiniti za tebe i time te spasiti da bar malo, ponekad, mućneš glavom. Takođe se pojavljuju i tehnološko nedovršeni radovi. Nešto što lici kao da su se deca igrala.
Da se razumemo, nemam ništa protiv hobista. Drago mi je i kada vidim ružu od Fima koju je neko postavio na svoj blog sa sve otiscima prstiju, znam da je ponosan kao što sam ja bila kada sam uvaljala svoje prve komade od polimerske gline pre nekoliko godina i ponosno ih postavila gde god sam mogla :) "Hej, vidite šta ja znam!" :)
Ali da se to objavljuje, promoviše? E to vec nije do autora, nego do jednog veoma ozbiljnog i odgovornog posla osobe koja bi trebalo da promoviše umetnost i ukus. Loše skrojeno, šavovi koji su loše obrađeni,, nakit koji vrišti od boja, cvetića i zivotinjica i sve to jako loše uklopljeno. Naravno da šareniš može da bude sinonim za dobar ukus, ali istovremeno je od njega najteže napraviti nešto sto ima smisla i kompoziciju. Zato se izuzetno divim malobrojnim umetnicima koji to umeju - ja ne umem, meni su tri boje vrh planine bile i ostale.
Jednom, prijatelj slikar koji se nije proslavio u Srbiji, ali zato svoje slike uspešno prodaje po inostranstvu, uradio je pravu stvar: platio je menadžera :) I rekao tada da pravi umetnik prosto ne može da bude i dobar prodavac. Očigledno ta dva talenta ne idu zajedno. Možda zato najbolje prodaju oni kod kojih je izraženiji trgovački talenat.
Što se mene tiče, i dalje čekam da vidim u modnim magazinima umetnike MajdanArt. Čekam izveštaje sa modnih performansa domaće underground scene. Čekam veselu i šarenu, a smislenu kompoziciju. Da se zanimljivo i ukusno ne otkriva slučajno ili od usta do usta. A verujem da i vi čekate sa mnom.
U iščekivanju zemljotresa, predlažem da se otvorite prema svetu, da otvorite online prodavnice, da pišete blogove na engleskom, učlanite se u međunarodna udruženja, otvorite Flickr i My Space nalog. Ponavljam, svuda se kičerica najbolje prodaje zato što je jeftino i što ne zahteva neko posebno angažovanje... ali tamo ćete naći i one koji će za vaše malo majstorsko delo platiti onoliko koliko tražite.
5 коментара:
Draga moja, rado bih rekla :"Otela si mi tekst iz usta !". Ipak ,ne mogu ,mnogo ti to bolje radiš ,mada u suštini vrlo slično razmišljamo . Hvala što si artikulisala moje misli ,kuvalo je u meni već duže vreme.Nećemo doživeti da se rukotvorine cene i plaćaju ,ako radimo bolje samo od onih koji ne znaju ništa da naprave. Težnja ka savršenstvu u izradi jedino može dovesti do uspeha . Ako ljudi ne shvate da treba da uče od onih koji stvaraju dela u kvalitetu koji oduzima dah ,nego se zadovoljavaju time što će im drugarica ,sestra ,kuma reći :"Jao ,baš je leeepo!",od napretka tržišta neće biti ništa ,niti ćemo ikada postići viši cenovni rang. Možda je ovo malo grubo što pišem ,ali nismo svi rođeni za binu ako lepo pevamo u kupatilu ! Neko ipak treba da sedi u publici.
Ne znam kako i na koju foru i da li su oni toga svesni, ali novine su postale toliko zatvorene i ogranicene da je to strasno. Spomenucu Elle Dekor koji nije iz moje "direktne interesne sfere", ali oni npr. fotografisu i objavljuju slike stanova njihovog urednika, pa fotografa, pa druga/drugarice od fotografa... da ne nastavljam. Nisu to ruzni stanovi, ali sam sigurna da ima i drugih, podjednako zanimljivih.
I kad od njih, koji bi trebalo da su vodeci u svom poslu, dobijas takve primere, sta ocekivati od ostalih?
(svesno sam precutala one u cijim novinama moze da se pojavi svako ko plati odredjenu sumu)
Marija, tako je, slično razmisljamo... evo ja kad pogledam svoje radove pre dve godine, slatko se nasmejem :) A verovatno cu opet za par godina ovim radovima. Što se tiče cenovnog ranga, teško je, ali ne i nodostižno! Ja sam prestala da odlazim na prodajne izložbe zato što neću da me povezuju sa nekim ko pored mene niže staklene perlice "na kilo". Možda zvuči pretenciozno nekome, ali što više gledam masu to više cenim dobru izradu i autentičnost.
Leyla, nije valjda da može da se plati mesto u novinama? Mislila sam da može samo u kao reklama. Užas!
Ooooo daaaaaaa!
Pa kad moze da se plati pojavljivanje na fashion week-u, sto ne bi moglo u jednim obicnim novinama?
Ponovicu, mnogo su zaposleni u medijima zatvoreni. Ne svi, ali oni koji nisu su izuzetak (to je moje misljenje koje sam stekla prateci neke novinare na twitter-u; da ne bude zabune upravo oni su izuzetak).
A sto se tice prodajnih izlozbi, vrlo rado bih prestala da ucestvujem, ali mi je to glavno prodajno mesto. U Srbiji je preko interneta tesko, u inostranstvo da saljemo je jos teze, novca za svoju mini radnju nemam, tako da su nam samo te prodajne izlozbe ostale. Ali potpuno te razumem kada pricas o staklenim/plasticnim perlicama na kilo. I ja sam ih u pocetku koristila ali mi nije bilo ni na kraj pameti da se sa tim prijavljujem na npr. Modu za poneti.
Drage moje...pročitavši sve ovo ja jednostavno moram da se priključim : )...Da bi danas bilo gde šta uradio i prezentovao se na bilo koji način ti moraš jednostavno da imaš nekoga koga ti poznaješ ili indirektno preko nekoga...pa i tad koji je učinak svega?Takav nam je sistem -sistem bez merila prave vrednosti.Ja radim jako različite stvari i pokušavam da ih sve objedinim svojim talentom koji posedujem...Pokušavam sama (i kroz primere drugih)da iznađem načine kako sebe da najbolje promovišem a da se ne utopim u masu drugih...Jako je teško kad sredina na to gleda (ne svi na sreću) kao na nešto lepo ali... može da se nađe i jeftinije.Ja neću i ne želim da radim džabe (osim kad radim za drage ljude i povode)jer mislim da je to što radim posebno i ne liči ni na koga a nisam u prilici da ga zbog naše situacije prodajem u inostranstvu pa experimentišem za to vreme na raznim poljima dok ne dunu povoljni vetrovi ...Trudim se da svoje ideje sprovodim u delo a verujem da vremenom ni sadisfakcija neće izostati...nada zadnja umire ; )
Постави коментар