субота, 25. мај 2013.

Crveno i Žabasto, pa na Tufne

Desi se, ponekad, da otkrijem kombinaciju boja koja mi se toliko dopada, da prosto ne mogu da prestanem. Tako je sa ovim zelenim, plavookim žabama začuđenog i radoznalog pogleda, na crvenoj podlozi sa plavim tufnama. Nameravala sam da napravim samo ovu kuglicu... ali kada je izašla iz peći, toliko sam se zaljubila, sada sam morala da napravim malu seriju. 



A onda sam uvidela da su boje idealne za dodavanje srebrnih delova. Dizajn sa kuglice sam nastavila na srebru. Kao što možete da vidite, takođe je tufnato :) Srebrne delove sam, kao u uvek, izradila sama, tako sam dobila baš ono što sam i želela.

Zatim sam napravila i ove minđuše. Obruč od stakla, lupane alke od deblje, srebrne žice. Nnikad nisam napravila do sada lakše minđuše - uopšte se ne osećaju na ušima.


 Nakon toga, usledile su još jedne minđuše - male, malecke žabe na tubama. Udice od srebra sam oblikovala kao što sam radila nekad, u svojoj kolekciji minđuša davno, koja se zvala "Color and silver". 



 Onda sam shvatila da je srce savršen oblik za sledeći podvig. Kad sam videla gotov komad nakita, ovaj medaljon, nisam mogla da prestanem da ga gledam satima. Dopada mi se ta bajkovitost, koju sam dobila tako što sam nastavila srebrom oblik srca i malo uvila špic na jednu stranu. Opet mi je bilo logično da nastavim  tufnast dizajn sa stakla. Tufne su narandzaste. Učinilo mi se da bi plave tufne bile suviše upadljive za ono što sam htela da postignem. I nisam se prevarila :)




I opet sam morama da dovršim ovu mini kolekciju jos jednom omiljenom kombinacijom boja, iz DoTs minđuša. Patinirano srebro je dobar način da boje dodju do izražaja, naročito ovakve.


Tu se, nakon nekoliko dana, uvukao i pustinjski gušter sa žutim očima. Valjda mu dosadila jednoličnost :)


Sve ovo je trebalo da bude predstavljeno na današnjem Artishu , koji je zbog kišnog vremena odložen za sledeću nedelju, 2.juna. Dakle, čekamo vas na Starom trgu,u Ljubljani, sa još 50 kreativnih prijatelja :)

Do sledećeg kuckanja, 
Milica







четвртак, 16. мај 2013.

Važno je, možda, i to da znamo...

Nisam imala nameru da pravim srca, Nisam, verujte mi! Ustvari, ja uopšte nisam srcoliki tip. Ali šta da radim, kad je proleće došlo i već poznati drugari iz serije My super crazy glass creatures, odlučili su, u skladu sa zakonima prirode, da se zaljube. Znate kako je to sa životinjama:  oni lako vole. Razum ih ne ometa u tome. Zato su se zalepili za ova morska srca i jedino mi je
preostalo da poštujem njihovu volju.






U ovim komadnima nakita, spojene su tri tehnike izrade nakita: oblikovanje stakla lampwork tehnikom, klasična obrada metala, pomoću koje sam zalemila unutrašnjost srca (konus za žicu)  i tehnika oblikovanja nakita od srebrne gline.Time sam dobila spoj stakla i srebra.

Moram da priznam da niko tako verodostojno ne ume da dočara ljubav, kao ovi mali predstavnici prirode. Uz njih, i ja sam se pomalo (i ponovo!) zaljubila u ljubav. Otresla sa sebe tragove duge, prehladne zime i uplivala u iščekivanje leta. Zato sam se malo zabavila dodavanjem svilenih traka, koje su ručno bojene. Tako su srca dobila nov izgled.

I da biste stekli predstavu o veličini, evo ih ovoje kako se odmaraju u mojoj šaci, nakon napornog fotografisanja (koje uopšte nije bilo romantično, prema njihovim komentarima!)









OPOMENA

Važno je, možda, i to da znamo:
čovek je željan tek ako želi.
I ako sebe celog damo,
tek tada i možemo biti celi.

Saznaćemo tek ako kažemo
reči iskrene, istovetne.
I samo onda kad i mi tražimo,
moći će neko i nas da sretne.

Miroslav Antić


Do sledećeg pisanja,
Milica








недеља, 03. март 2013.

Čovek Umetnik i njegove senke


Sećate li se završne scene filma  "The black swan", kada Nina, kao Beli labud, krvari, uz jedva razumljive reči "I felt it, perfect. I was perfect."? Dugo pre ni posle te psihološke drame, nisam osetila tu bliskost umetnika u meni sa skoro opsesivnom idejom da osetim savršensto. 


Koliko je Umetnik spreman daleko da ode da bi postigao lično savršenstvo? Ljudi vide krajnji proizvod, dopada im se ili ne, procenjuju njegovu vrednost na osnovu svojih afiniteta, obrazovanja, jasnoće čula... ali i na osnovu svoje svesti. Ovim mislim na umetnost, ne na dizajn. Više sam puta prelazila granice svojih mogućnosti da bih uspela da stvorim ono što sam zamislila. Udisala teške metale, radila po 15 sati i povremeno bila potpuno odsutna iz stvarnog života. Bilo da sam pravila veoma pozitivne i luckaste Zabice, ili mračnu Boginju Meseca, dešavalo mi se nastavim da radim prstom iz koga teče krv, a koji sam prethodno skalperom posekla. Ili da topim staklo rukom, na kojoj se opekotina već inficirala. Da ustanem sa stolice i ukapiram da sam zaboravila da hodam. Da je noć. Da nisam pila vodu satima. Da imam dupli vid. Da mi zuji u glavi. Da se tresem od umora. 

Uopšte neću da ulazim u to da li su ljudi svesni toga ili ne. Neću. To nije njigova obaveza. To sam ja i samo ja, koja moram da cenim sve što sam dala stvaranju. Da vrednujem svoj rad. Ako nije tako, ako ću ići utabanom stazom, onda je mnogo poštenije da se bavim preprodajom donjeg veša na buvljaku. Ozbiljno mislim.

Svi mi koji stvaramo, moramo biti u stanju da osvestimo i Crnog labuda u sebi. Verujem u dualitet u čoveku. U čoveku Umetniku, on je višestruko naglašen. Izbija iz svake pore. Negirajte njegovo postojanje i on će vas polako, iz dubina, progutati. Pozdravite ga.  Demistifikujte ga, i on će biti vaš put ka savršenstvu. Izgubiće moć i postaće saveznik. Mi smo deca Svemira i Zemlje, materije i duha. Da smo samo svetlo, pahuljice i proleće, naša umetnost ne bi imala smisla. To bi bilo kao da ostavimo rad napola završenim.  Umetnost prenosi ono što čovek jeste. Umetnost je sama sebi cilj - drugog nema.  Mora da podrži sve nijanse jutra i najmačnije noći u nama. Tek kada prestanemo da se plašimo svojih vrtloga, mrak gubi moć i postaje temelj stvaralaštva. Zajedno sa svetlošću. Duboko verujem da prihvatanje sebe potpuno, bezuslovno, vodi do  nivoa u kome smo u stanju da prizovemo muzu pravo iz svoje suštine. A šta je suština, nego jedinstvenost? Šta je jedinstvenost, nego originalan, izvorni, umetnički izraz?

Da... Umetnik mora da otvori Pandorinu kutiju. Bilo da piše, vaja, komponuje, skicira kostime, sedi u hladovini i meditira, on mora da pokuca na vrata Sveta u sebi, u kome će naći, između ostalog, i ne baš tako prijatne sadržaje.

 Da li je to cena koju plaćamo? 
Najverovatnije.

Da li je moglo da bude drugačije? 
Ne.Verujte da nije moglo. 
Došli smo na svet upravo sa tim ciljem. 
Izabrali smo ga. 

Do sledećeg kuckanja,
Milica




петак, 29. јун 2012.

Šumska Vila

Mozak mi je proključao na ovoj vrućini, zato neću pisati kilometarske postove :)

Mini kolekcija nakita čije slike možete da vidite, zove se "Šumska vila", i naravno, sve u u granama, sa teksturom lista, bojama i kamenjem u znaku prirode i sunca.

Kroz ove godine dizajniranja i izrade nakita, naučila sam, povremeno, da uživam u jednostavnosti.
Stvarno, kad sam ovaj prsten probala, stoji mnogo lepše od nekih sa mnogo više detalja. Izgleda da je tekstura oko burme, sa dodatkom lista i sunčanim, prirodnim citrinom, jako ženstvena. Još samo jedan detalj više i poremetila bi se ova fina granica.



Minjuše... obozavam ih, izgledaju prelepo u prirodi. To su, ustvari, duguljaste čaure. Spoljna strana je u znaku teksture lista, a unutra... najdublja, najzelenija šuma. Slučajno sam isekla jako dugačke žice (udice) i prvo sam bila ljuta zato što sam uništila jedno 5 cm srebrne žice, a onda se greška pretvorila u dugačke, krivudave "grane", koje se provlače kroz uvo i prelepo stoje iza uva, baš zato što su duže od samih čaura.

I najzad, bajkovit medaljon sa čuvenim citatom Walt Disney: "If you can dream it, you can do it."... samo da nas podseti da uvek i sve počinje od snova








Ako pratite moj rad, onda znate da se uvek vraćam motivima i teksturama iz prirode. Nepresušan izvor inspiracije. Deo nas samih, tamo gde sve počinje i čemu se sve vraća. Život. 

Do sledećeg pisanja,
Milica



уторак, 26. јун 2012.

Mada na Internetu postoji more informacija o tehnologiji izrade nakita od plemenitih metala, reših da napišem još jednom. I dalje dobijam upite o tome da li je srebrna glina srebro ili je samo glina sa odredjenim procentom srebra ili je "pravo" srebro. 

Na takva pitanja, uvek odgovaram da je srebrna glina NIJE pravo srebro kad otvorite pakovanje. To je modelirajuća masa. Ta masa sadrži mikronske (od 1 do 20 mikrona) čestice srebra čistoće .999FS (fine silver ili fino srebro), organska jedinjena i vodu. Modeluje se i obradjuje kao modelirajuća masa, uz alate koji se obično koriste za minijaturne radove, za precizno modelovanje.

 Nakon obrade ove modelirajuća mase, sledi sušenje. 24 sata, a nekad i više, u zavisnosti od vlažnosti vazduha, godišnjeg doba. Sušenje možemo da ubrzamo fenom za kosu, sušenjem u rerni, u dehidratoru za voće. U tom procesu, ispari voda. Ostaju organska jedinjenja i čestice srebra.

Treći korak je izlaganje predmeta od srebrne gline termičkoj obradi. U tom procesu, organska jedinjenja, koja čine oko 8% do 10%  ukupne, suve,  modelirajuće mase, izgore. Čestice srebra se spajaju, formirajući čvrstu, stabilnu strukturu.

Da li je, nakon izlaganja termičkoj obradi srebrna gina srebro?
-Nakon termičke obrade, termin "srebrna glina" ili "nakit od srebrne gline", ne postojiTo je nakit od finog srebra (fine silver) Obeležava se žigom .999FS. Za razliku od srebra .925, srebro .999 ne savrši legure bakra, titanijuma, paladijuma. To je potpuno čisto srebro. Plemeniti metal.

Zaključak: Nakit koji nosite nije nakit od srebrne gline, vec nakit od finog srebra. On je izrađen inovativnom Art Clay Silver tehnologijom, ali prsten na vašoj rući svakako nije ni od kakve gline :)

Naravno, postoje razlike između nakita od sterling srebra (.925) i nakita od finog srebra (.999):
-Fino srebro je mekše. Isto kao i čisto zlato. Prilikom sertifikovanjih kurseva i radionica, polaznici uče kako da modeluju komad nakita koji će biti čvrst: kako da grade teksturu, koliko tanak sme da bude nakit u odnosu na njegove dimenzija, koliko se dugo i na kojoj temperaturi peče... Uz poštovanje tih pravila, nakit koji je izradjen je isto tako čvrst i otporan kao i srebro niže čistoće. 

-Jedna pradivna osobina finog srebra (kao što znate, izrađujem nakit i od sterling srebra, tradicionalnim tehnikama obrade: lim, zica - dakle, i te kako sam merodavna da istaknem razlike!), je u tome što je fino srebro belje, sličnije belom zlatu i što poseduje, nakon poliranja, beličasti sjaj koji cakli jače i bistrije od sterling srebra! 

Dokaz da je finalni proizvod izradjen ovom tehnologijom čist, plemeniti metal je i taj što možete da odnesete da vam ga pretope, možete od njega napraviti srebrnu žicu, lim, možete ga koristiti za tradicionalnu zlatarsku tehniku ulivanja u kalupe.

Dakle, drage kolege, vi koji izrađujete nakit od srebra tradicionalnim tehnikama - na Balkanu, ovo je jako korisna informacija i za vas. Prestanite da širite dezinformacije medju svojim (našim) kupcima! Art clay silver nije od juče. Koristi se svuda u svetu, koriste ga prestižni juveliri vec skoro 20 godina. Upravo zato sto srebrna glina poseduje mogućnost modelovanja i izrade detalja koji su teško izvodivi tradicionalnim metodama. Na Internetu postoji minimum 1000 sajtova gde možete dobiti prave informacije. Svet se okreće, svaki dan se otkrivaju i plasiraju nove tehnologije u juvelirstvu. Potrudite se da budete blagovremeno informisani, jer to doprinosi vašoj reputaciji i kredibilitetu.

Do sledećeg pisanja,
Milica





субота, 16. јун 2012.

Kolevka ruske bajke

Jednom godišnje, Metal Clay artist magazine, saradnji sa PMC connection (organizatori poznatog dogadjaja PMC conference), raspisuju takmičenje za umetnički nakit. Ove godine, zadatak je bio spojiti srebro sa drugim materijalom. Iako u svom radu koristim srebro, resin, kamenje, želela sam da se udaljim od konvencionalnih, već vidjenih kombinacija (mada se uvek može kombinovati i to na zanimljiv način!)

Izabrala sam tekstil. Inspiracija me je vratila do detinjstva, kada sam volela ruske bajke. Kasnije, kada sam odrasla, i dalje sam ih čitala - krišom od drugarica :) Tako da  sam poželela da napravim prsten u koji ću izliti sve te bajke, tamo gde one počinju i obeležavaju detinjstvo...

I tako je nastao najlepši prsten, koji je ušao među četiri najbolja rada. 
Zove se "Kolevka ruske bajke". 

Ima mehanizam, koji okreće tubu unutar kolevke... i kako se tuba okreće, tako nastaju  bajke :)

Mnogo sam toga naučila kroz izradu ovog prstena. Naučila sam kako da zaštitim i da permanentno zalepim tekstil za metal i kako da ga učinim otpornim na spoljne uticaje.


 Nakon ovog prstena, nastali su i drugi komadi od istog tekstila. Ova Žar ptica je zauzela posebno mesto u mom srcu i nadam se da je sadašnja vlasnica dobro čuva :)

 

Da li treba da naglasim koliko sam ponosna što se moj prsten našao pored medjunarodno priznatih umetnica, čije radove jako volim i redovno pratim?

Pogledajte i ostale radove:

Kim Nogueira, sa svojim neverovatno divnim i komplikovanim za izradu, medaljonom:
 


 Dobro poznata LizHall, sa medaljonom u potpuno njenom stilu:


I holandska umetnica Noortje Meijerink, kojoj sam se divila kad sam još bila "mala" u svetu umetničkog nakita :) Imam čak i njenu knjigu :) Ova žena je majstor u kombinaciji keramike, porcelana i metalne gline.


A sada laku noć. I ne zaboravite da pričate bajke svojoj deci :)
Milica




уторак, 05. јун 2012.

Keramika i srebrna glina

Pre dve godine, imala sam čast da učestvujem sa svojim predavanjem "Tehnike srebrne gline"  na  XV Bijenale keramike u Beogradu. U saradnji sa gospodinom Mihajlom Petrovićem, napravljeni su i predstavljeni uzorci keramike ukrašene tehnikom srebrne gline.

Od tada, ne prestajem da "drobim" umetnicima koji se izražavaju putem keramičke i porcelanske mase da probaju srebrnu glinu. Ali ljudi kao da se plaše novih tehnika i nažalost, nisam uspela nikoga na nagovorim...

...do pre nekoliko dana :) Moja omiljena umetnica u Sloveniji, Ana Haberman,  koja izađuje upotrebne predmete i nakit od kamenine, rekla mi je da sprema jedan poseban poklon za venčanje. Kroz razgovor smo došle do ideje da bi bilo divno da se set za čaj ukrasi detaljima od srebrne gline i ja sam odmah u glavi dobila predstavu kako to može da izgleda na njenoj keramici. Na prvi pogled, njena primitivna, robusna keramika (samo naizgled, u sustini je jako tanko sve i delikatno), nema dodirnu tačku sa nečim što je svetlucavo - sa srebrom. 

Ali mi smo tu da obaramo ustaljene obrasce u svakom pogledu, da budemo inovativni. Osim par grama i par sati rada ne mozemo da izgubimo, a možemo da dobijemo mnogo. I tako, Ana je dosla jedno jutri u moju radionicu, sa svojim prelepim kompletom za čajanku. Pokazala sam joj aplikaciju srebrne gline, radili smo sa injekcijom, Overlay  i glinom. 








Kao što sam i očekivala, rezultati su bili jedinstveni! Dekorisale smo samo detalje. Rupice koje idu oko šolja i čajnika, i tri rupice na kašikama. Rupe su zaštitni motiv svih umetničkih dela nastalih u radionici Ane Haberman, a njena keramika se zove "Trilukne" - Tri rupe, u prevodu :)

Takođe smo rubove dekorisali srebrnom glinom u tečnom stanju, tako što smo umakale prste i prelazili preko ivica. Divna zabava! Po rubovima čajnika, kašika i šoljica.  Rupe smo ispunili glinom u injekciji, koju smo prethodno premazali Overlay. Ne svaku rupu, samo poneke! Ne treba preterivati! Ostale rupe su obojene mlečnom engobom. A neke su ostavljene nedekorisane.

Eto dokaza da srebrna glina na keramici ne mora da bude kič. Ovom rustikalnom kompletu dodala je jednu šik, neobičnu notu - sa stilom. Ustvari, veoma je bitno kakva je keramika, kakve su glazure. I naravno, kakva je ideja u glavi umetnika. Ana je neverovatno talentovana, pa ima prirodnu meru. 

Nadam se da će ovaj članak i slike da ohrabre i ostale umetnike da svom staklu, keramici, porcelanu dodaju srebrnu glinu. 

Do sledećeg pisanja,
Milica 

среда, 30. мај 2012.

Untitled :)

Posle nekoliko godina u krugovima ručno izrađenih modnih dodataka, ustanovila sam da su pravila prodaje ista kao pri svakoj drugoj vrsti trgovine. Mislim, mozemo slobodno da se lazemo kako je to drugačije. Nije. Tačno je da je proizvod drugačije vrste i to je sve.

Da bi ljudi čuli za vas, na trzištu koje je preplavljno handmade proizvodima, morate imati način da informacija dospe do njihovih očiju i ušiju. Dakle, naravno... opcija 1. - reklama. Najbolja reklama je plaćena reklama. U to računam i prodajne izlozbe.

 Ako nemate novčanih sredstava (a ko ih ima od nas?) da platite reklamu, onda prelazimo na opciju 2. Veze. Treba da poznajete ljude koji će vas reklamirati besplatno. Ja to nemam. U Sloveniji zivim vec 5 godina i naravno da nemam drugaricu od najbolje drugarice koja radi u novinama, na televiziji. Nemam druga fotografa koji će besplatno da mi slika nakit. Nemam sestru čiji momak ima studio za snimanje i moze da mi obezbedi besplatne modele. Dobiješ onoliko koliko platiš. Ni grama više! (Izvin'te što merim u gramima, to je profesionalna deformacija :))

Ako nemaš ni veze, onda (nazalost) moraš da predješ na opciju 3. Druzenje sa ljudima koji imaju veze. Da, tu se formiraju zatvoreni krugovi onih koji se pozivaju na kafe, na kovanje planova o promociji i prodaji, na "ja-tebi-ti-meni" , na prodajne izlozbe zatvorenog tipa. I verujte, niko vas neće pozvati zato što imate dobar i originalan proizvod.

Aha... informacija! Niko vam neće reći gde prodaje, kako doći do vlasnika galerije, gde je kupio kutijice... to je razumljivo. Ljudi se boje konkurencije. Informacije se ljubomorno čuvaju i dele se iskljucivo onima pod brojem 3. Ponekad.

Ne verujete? Zašto onda toliko handmade kiča, izrađenih početničkim tehnikama, u novinama, u svakoj galeriji? Zašto toliko autora, koji su poštovani i nagradjivani za dizajn u ozbiljnim dizajnerskim krugovima jednostavno nema na policama po centru grada, niti u medijima? A morali bi da budu tu.

Do sada, nekoliko sam puta bila intervjuisana ovde. Novinari su nekako naleteli na moj nakit i pozvali me. Kad ih pitam kako su dosli do mene, uvek kazu: sasvim slučajno. I onda, kada ti novinari odlaze iz moje radionice, pa me pitaju da preporučim druge kreativne ljude sa dobrim proizvodima, ja to i učinim. I to tako što zaista preporučim one čiji rad cenim. Ne zato sto mi je neko prijatelj, što pijem kafu sa njim, zato što imamo zajedničke interese. Nego zato sto smatram da je taj neko zaista dobar u onome što radi.

Smešno je to (i suludo!) što sam u poslednje dve godine više puta objavljivana u poznatim, stranim, dizajnerskim časopisima, dva puta nagrađena (upravo sam saznala da sam ušla medju finaliste na međunarodnom takmičenju  koji se jednom godišnje odrzava, jeeeee  :)). nego u domaćim novinama. Da li to ima nekog smisla? Kako je moguće da nikoga nije zanimala osoba koja putuje i prestavlja Sloveniju (i Srbiju, naravno) na medjunarodnim dogadjajima? Da li treba, zaista, u septembru, u Cirihu, gde sam pozvala da odrzim 45 minuta prezentaciju o mom radu na medjunarodnoj konferenciji, da zabranim da me predstave kao umetnicu koja dolazi iz Slovenije i koja je srpskog porekla? 

I da li je moguće da umesto nakita ozbiljnog dizajna, iza koga stoji kompletan proces i samostalna izrada od A do Š, na naslovnoj strani najčitanijeg domaćeg časopisa o modi osvane cvetna devojcica izradjena od das mase, čiju fotografiju ne bi objavili ni dečiji, strani časopisi "uradi sam"? 

Ne, nisu krivi potrošači. Nisu krivi ni ovi iz gore opisane grupe pod 1., 2. i 3. Mediji su odgovorni. Oni stvaraju model lepog i onoga što je IN. Koje obrazovanje imaju modni novinari danas? Da li je neko od njih istoričar, teoretičar umetnosti, modni kritičar, da li neko od njih ima zvanično obrazovanje na polju dizajna i umetnosti? Ne verujem. Novine ne zele da plate profesionalca koji će da napiše kritiku, predstavi nešto što zaista ima stila i smisla. Novinari su danas studenti ekonomije, devojke koje rade part-time u kozmetičkom salonu, prosečne osobe koje se usudjuju da svoj ukus promovišu kao model dobrog dizajna. I one koje će pisati o svojim najboljim drugaricama ili sestrama svog dečka, ili... ili onima koji će im nešto pokloniti. 

Otkud to znam? Pa tako što su me nekoliko puta zvali novinari koji rade za  veoma poseće sajtove i visoko tirazne novine, a čije su teme moda i dizajn i pitali da li zelim da me predstave. U zamenu su (i to vrlo otvoreno!) trazili komad mog nakita. Ili besplatan kurs za mlađu sestru. O, hvala... ne zelim! To je veoma, veoma ispod časti.

E, takvi "stručnjaci" za dizajn mogu da poseduju istu onu (gore pomenutu!) devojčicu od das mase. A moj nakit mogu da kupe ili, ukoliko nemaju novčanih sredstava -  da uzdišu za njim. Dakle, svaki članak koji o meni dospe u domaće i strane medije mozete da smatrate delom nekog entuziaste koji ne prepisuje od kolege iz susednog časopisa (halo efekat, da! I to postoji :)) 

Sada se verovatno pitate da li sam ogorčena i razočarana? Ne, apsolutno nisam. Ja sam svesno izabrala da budem ovo što jesam. Da moj rad bude ovo što jeste. I najzad, da moj zivot bude ovo sto jeste. Hvala bogu, sudbini, srećnim okolnostima, dobrom izboru, whatever... ne plaćam racune od svog posla i prodaje nakita. I dok je tako, mogu sebi da priuštim da radim za takmičenja, za inostrane porudzbine,  za ljude koji zaista cene ono što radim i koji znaju koliko je znanja i rada ulozeno.

 Ili da poklonim komad nakita devojčici koja se zaustavi ispred mog prodajnog mesta i broji svaki euro, pa tuzno ustanovi kako nema dovoljno i posle toga jos dva puta zastane pored da se divi. 

Njoj da. Novinarima, za reklamu - ne.

Za sada, skoncentrisana na ono gde mi se najviše isplati da se predstavim, a to svakako nije domaće trzište. A kada novinare amatere zamene profesionalci, prihvatiću i mogućnost da neko napiše kako Milica Bubanja pojma nema o dizajnu i kako njen nakit ne poseduje nijedan element dobrog ukusa. Do tada - sasvim sam zadovoljna time što ne pristajem na uslovljavanja onih koji su bezali sa časova istorije umetnosti u srednjoj školi.

Da ne zaboravim: HVALA od SRCA ljudima sa naših prostora koji su me našli sasvim slučajno i zaljubili se u moj nakit. Hvala i divnim ljudima sa Artisha, koji pokazuju interesovanje tamo gde nema publiciteta. Jer, ja onda znam da sam zaista dospela do cilja: do srca i osmeha ljudi.

Do sledećeg pisanja,
Milica