недеља, 10. октобар 2010.

Kupoholičarka

U septembru, suprug me je pozvao iz Madrida da mi kaže kako je upravo ispred Desigual prodavnice (a zna da je to jedna od mojih omiljenih marki i da se uvek žalim kako je u Ljubljani slab izbor!) i pita šta da mi kupi... onako sav ushićen, kaže da su sve žene sa kongresa u Desigualu. Rekla sam mu da mi da vremena da pogledam preko Interneta. I tako sam gledala i izabrala jedan lep kaputić za jesen. Pozvala sam ga i kad je odgovorio, u mojoj je glavi nešto prebacilo. Kao da je u momentu neka rotaciona sprava stala da se vrti i počela ponovo u suprotnom pravcu. Pitala sam ga "Ovaaaaaaj, ima li u blizini prodavnica art materijala, ja bih rolling mill". Rolling Mill je mašina koja je teška nekih četrdesetak kg :) Naravno da sam dobila kao odgovor jednu značajnu dramsku pauzu... nisam dobila rolling mill :)

Ali on je već naučio šta znaći živeti sa mnom, detetom koje stalno mora nešto da prčka i uveče izlazi iz radionice da bi nastavila da priča o tome kako je i šta radila, šta je puklo, šta je promašeno, a šta uspelo. Da mu donosi svaki novi komad nakita na procenu, iako se on razume u dizajn kao ja u motore sa unutrašnjim sagorevanjem :)  Naučio je da toleriše moju narav kada dođu loši dani i kada iz mene ništa ne izlazi. Moje gunđanje kada nešto zaglavi na carini ili kada kasni isporuka. Izjave: "Evo, sad ću, samo ovo da uradim da mi ne ode iz glave..." 

Uspeo je da "svari" situaciju kada sam ostavila na peći sa otvorenom rupom za ventilaciju preko noći plastičnu kutiju i otišla da spavam. Ujutru je pola stana bilo crno (rekla sam mu da je dobro u svemu tome što su se paučine obojile u crno pa sam konačno mogla da vidim koliko toga ima...) Preživeo je i kada sam ga naterala da isprobamo novi brener sa bocom kiseonika i gasa, pa je buknulo tako da se zapalila plastika u njegovoj ruci i jedva smo to ugasili :) Mislim da je zaslužio diplomu  uspešno stečene osobine neizmerne tolerancije i razumevanja... i mislim da je red da mu kazem "Hvala!"

Izrada nakita je, može se reći, moja profesija poslednjih godina. Profesija koja uopšte nije unosna zato što je zarada srazmerna mojim potrebama za novim alatima i materijalima. Zato što su radoznalost i savlađivanje novih tehnika moja opsesija. Jedno 40 % alata čeka neko bolje vreme, kada dan bude trajao 48 sati. A ja se iskreno nadam da ću i to doživeti. Isto kao što neko ređa cipele koje jednom ili nijednom ne obuje pa onda izađu iz mode.

Objašnjavala sam drugarici, koja upravo kupuje nov plakar zato što više nema gde da stavi odeću i cipele kako treba da počne da se bavi nekim hobijem. Ona okreće glavu, gleda me sa osmehom u očima i kaže: "Pa da završim kao ti? Neka - hvala!" Meni je kupovina auta, cipela, garderobe nešto što ću staviti na sebe i prošetati... i šta sa tim? Ništa! Ja u tome više ne vidim svrhu kao što sam videla pre 10 - 15 godina. Novac trošim na nešto što ima dublji smisao za mene, na učenje, napredak. Dobro, moram priznati da ima tu i bačenog novca. Evo, konstatovala sam da su mi potrebne cipele za jesen, za ove kišne dane. I uredno sam otišla do hale A u BTC, gde sam "slučajno" prošla pored Levčka i tamo kupila sve i svašta za Pavla i naše kreativne igre, kao i brdo materijala za sebe, za koje uopšte nisam ni znala da su mi potrebni dok nisam otkrila da postoje :) Cipela sam se setila kad sam parkirala auto ispred zgrade.

Dobro, nije baš da idem pocepana i zarozana,  ali se i dalje najbolje osećam u košuljama, majicama, ravnim cipelama i kargo pantalonama :) Nešto u čemu mogu da radim, a da mi bude udobno. Odeću kupujem onda kad otvorim plakar i sa uzdahom shvatim da nemam to što mi je potrebno. Onda odem i gledam za što kraće vreme da kupim što više toga sa spiska. Garderobu ne probam, mrzi me da se znojim po kabinama. Zato se polako tovare stvari koje mi ne stoje lepo, a ja nikako da nađem vremena da odem i da sve to ponovo isprobam i zamenim. Idem na masaže, kod kozmetičara i na dobru kremu ću uvek da dam novac. Radim sa hemikalilama, isparenjima i obrađujem metale, zato polažem računa na to da mi koža bude zdrava. 

Ali svi ti troškovi su 10% u odnosu na ostalih 90% koji čine opsesivne šopinge meterijala i alata koji će mi... sigurno jedno zatrebati :) I znate šta? Jako sam srećna zbog toga. Ne pada mi na pamet da se menjam i uklapam u sliku "normalne" žene i "normalnih" interesovanja. 

Potpuno sam sigurna da će se spisak ostalih hobi art kupoholičarki produžiti vašim komentarima. 

Sada u krevet, ali prvo da otvorim ogroman paket koji je moj muž doneo iz Trsta, a tamo je stigao pravo iz Hobbylanda... prepun divnih iznenađenja :))

7 коментара:

Sandra је рекао...

Hehe Milica popolnoma te razumem.. Šoping v smislu čevljev, oblačil je zame mora, šoping v smislu materiala za ustvarjanje pa pravi adrenalinski pohod :) Prav zdaj imam v 3 online trgovinicah za več kot 300€ stvari v košaricah in čakam da se 18.10. kartica sprazne :S in ni ga boljšega občutka kot, ko pridem iz službe domov po napornem dnevu in vidim paketke in jih s spoštovanjem in pričakovanjem odpiram :) nepoboljšljive smo!! :)

dokonadomacica је рекао...

Zašto sebe prepoznajem u tvom postu?:-D (i ne samo ovom, ali sad moram dati opširan komentar!)
Razlika je jedino u tome što živim u Srbiji u malom gradu u kome je malo "skučenije" i teže naći repromaterijal... (cipela i krpica ima dovoljno, ali im uglavnom ne vidim svrhu na sebi, osim sportskih koje su idealne za gradsku vožnju bicikla i šetnju po parku sa detetom).
Kad bi neko ispred mene stavio par dobrih fensi čizama i kaputić naspram 3 paketića Fima ili nekoliko listova scrapbook hartija, bez ikakvog razmišljanja bih posegla za drugom gomilom - a da ne pričam o prijateljima i familiji, trebalo mi je dobrih 5 godina da ih vaspitam da mi za rođendane NIKAD ne kupuju cveće i pafreme nego boje, lepkove, polimerne gline, filc i slične stvari... Muž mi je za godišnjicu braka kupio mini bušilicu u koferu sa dodacima i bila sam mu beskrajno zahvalna!
Ponekad mislim da je sve prešlo u opsesiju, ali činjenica je da sam savršeno srećna kada otvorim novi (stari, prerađen i oslikan mojom rukm!) šifonjer - dupke je pun repromaterijala i alata!
Lično mislim da smo otišle korak dalje od ostalih dama koje svrhu svog postojanja vide u ulepšavanju svoje spoljašnjosti umesto svoje duše (nek mi niko ne zameri na iskrenosti), ali to je sad već predmet diskusije.
Pozdrav!

Sonja је рекао...

Uhhh.. pod tole se kar podpišem :) Stanovanje je polno pripomočkov, materiala, na mizi bolj pogosto najdeš kak nedokončan projekt kot pa vazo z rožami in skodelico sladkarij :) Tudi sama vedno gledam naprej, kje je kaj zanimivega, kar bi bilo še dobro znati, skombinirati že poznano s čem novim.. kupiti nov pripomoček ali pa vsaj material, si privoščiti kak nov tečaj.. toliko vsega je, da se mi zdi čisto odveč zapravljati za cotke več, kot je nujno potrebno. Pa vsaj delno moram, zaradi službe.
Ob "rolling millu" pa sem se pošteno nasmejala.. jaz sem si na zalogo že kupila šablonice, prilagojene za metal clay. Pa nimam niti mlinčka, še z metal clayem nisem nikoli delala :)))))))))))) ampak enkrat bo že vse prišlo prav. Zagotovo.
Prav gotovo si bila bolj vesela paketa ustvarjalnih pripomočkov kot pa bi bila vesela vrečke majic.. No, vsaj jaz bi bila :)
Bodi taka, kot si.. :)

K је рекао...

Tvoj drugi odstavek bi lahko napisala tudi jaz :)

♥ Leyla је рекао...

Jao, lako je vama. Mene da neko tako zove i pita sta cu, ja bih rekla i kaputic i repromaterijal :D
Zivim u garsonjeri sa sestrom (studentski zivot i dalje) i razumecete me ako kazem da preskacemo kutije sa mojim krpicama, perlicama i ostalim...
Slutim da cu uskoro biti izbacena :D

Dana је рекао...

Potpuno te razumem!Neckacu se i zaliti da dam 40-50 evra za cipele ali cu bez ikakvih problema da odvojim toliko za repro :)!Muz mi za kojekakve prigode daje novac sa recima:"Svakako ces ti vec kupiti Fimo i tvoje djindjuvice!" :)

RadArta је рекао...

Ha,ha...ovo kao da si opet malo zavirila u moju glavu : ) ...Ja inače volim i da se lepo obučem što ne znači da je markirano i skupo već jednostavno i sa stilom - trudim se da i u toj sferi dam do znanja da sam kreativac ; )...Muž me je upravo kritikovao da sam ceo ormar zauzela sa mojim glupostima a stvari odlaže na tavan...