Upravo sam završila porudžbinu za devojku iz Amerike koja je videla moje muzičke instrumente i poželela da joj napravim harfu. O, divnog li izaziva! Pa sam iskoristila priliku da malo približim ljudima kompletan proces izrade jednog ovakvog komada nakita, koji uključuje konstrukciju, rad po etapama i veoma pažljivo planiranje.
Pa da počnemo :)
Prvo i jako bitno: napraviti skicu, evo kako ja to radim (nisam vična crtanju, ali mi je bitno da ja samu sebe razumem, a nadam se da ćete i vi uspeti :))
Moja buduća harfa je, ustvari, trougao: jedna strana je cilindar, druga je kriva ploča, treća ploča koja se sužava.
U ovoj etapi, planiram debljinu ploča koje ću razviti i njihovu dužinu. Ne mora da se planira u milimetar sada, uvek mozemo da išmirglamo ako je predugačka - pa tako uvek ostavimo malo duže delove za buduće prepravke.
Najlakše mi je da prvo, bez posebnog planiranja, izbušim rupice na ravnoj ploči - pa koliko stane, trudeći se da održavam istu distancu između njih. Rupice se buše kad je gline potpuno suva, pomoću alatke za bušenje. Ova alatka ima nekoliko nastavaka - za male i veće rupe. Ignorišite to što su dva dela trougla već spojena, to ću objasniti u produžetku.
Sada sam spojila sva tri dela i videla da ću morati da oblikujem valjak i ploču sa rupicama tako da lepo prionu uz treću ploču, čija su dva kraja uvijena. Trudim se da što preciznije šmirglam, da bi spojevi imali dobru bazu kad budem lepila.
To radim pomoću ručnih turpija. Ove turpije su male i jako "pametne" alatke. Za ovu priliku, korističu turpiju koja je sa jedne strane ravna, a sa druge formira polukrug i savršeno će mi poslužiti da valjak i ravnu ploču isturpijam tako da prionu uz uvijenu ploču.
Evo, nadam se da se vidi razlika. Nije savršeno, ali ne smem više da turpijam, da ne bih oštetila oblik. Sada ću koristiti glinu "paste" da bih zalepila spojeve. Kad ih zalepim, pustiću da se osuše 20 minuta u mojoj rerni na 15o stepeni.
Sada ću početi da bušim rupice na gornjoj, uvijenoj ploči. Dole sam izbušila 12 rupica. Uzeću lenjir ili neku plastičnu ploču i obratiću pažnju na dve stvari: da mi rupice koje bušim budu ravne sa donjim rupicama i da mi sve to bude paralelno sa valjkastim oblikom. Ovo je meni bilo najteže i to samo zato što sam gore imala nepravilan oblik, a dole već izbušen, ravan :) Moglo je to i drugačije, ali prvi put radim ovako nešto.
Kad sam to uradila, dodatno obradim spojeve sa glinom "paste" (za lepljenje) i šmirglam tako da se spojevi ne vide, pa će harfa izgledati kao da je celina. Staviću je opet da se suši u rernu. Zatim ću ponovo šmirglati dok ne nestanu sve neravnine od lepljenja. Ovako izgleda izrada u ovoj fazi:
Sada moram da napravim strune. Uradiću to od srebrne žice. Iseći ću 12 žica i na jednom vrhu ću napraviti kuglicu pomoću brenera. Sačekaću da se ohlade ili ću odmah staviti u hladnu vodu.
Sada treba da smislim kako će harfa da se okači na lanac. Meni je nekako najprirodnije da bude u onom položaju u kome se ona i svira, ali oni moraju da se postave tako da ne zatvore rupice, koje su vrlo gusto izbušene. Razviću ploču, a slamčica će biti odlična da isečem dva malena kruga. Krugove pustim da se osuše, zatim, kako je ploča u pitanju, išmirglaću male krugove sa jedne strane, da bih imala veću i samim tim jaču podlogu za lepljenje na ravnu ploču, pa će oni ovako izgledati:
Zatim opet ručnom bušilicom izbušim rupice i lagano ih povećavam tako što bušilicom obrađujem već izbušenu rupu.
Sve opet spojim da se što manje vide prelazi i stavim harfu u peć. Ovaj medaljon neću peći na 650 stepeni, po preporuci proizvođača, nego na 800 stepeni. Imam mnogo spojeva i želim da sve bude čvrsto.
Kada izvadim iz moje peći, harfa ima belu boju, ovako:
Koristiću metalnu četku i običan prašak za pranje veša da bih skinula taj beo sloj i dobila satensku boju srebra. Ovako izgleda posle obrade:
Devojka koja je poručila harfu želi satenski sjaj, tako da cu poliranje do visokog sjaja izostaviti. Kako sam lepo išmirglala harfu pre pečenja, koristeći tri brusna papira i pekla na jakoj temperaturi, dobila sam vrlo čvrst metal, koji nije porozan i dodatno šmirglanje nije potrebno.
Sada ću da ubacim žice koje sam napravila ranije. Primećujem da moj rad na srazmernoj odaljenosti struna nije baš najbolje uspeo. To je večiti problem skupljanja srebrne gline pri pečenju. Naime, srebrna glina se skuplja različito, što je veća (deblja) ploča, to je veći procenat skupljanja. Valjkasti oblici se skupljaju više od pločastih (pravougaonih), a očigledno se to dogodilo. Moj kupac se i sama bavi izradom nakita od srebrne gline i verujem da zna kako funkcioniše, pa mi neće zameriti :)
Napomena: Primetili ste da je jedan kraj struna obrađen brenerom i ima lopticu na kraju, a da je drugi kraj uvijen (mora još malo da se doradi i zategne!) To je zato sto ručni brener nema snagu da istopi krajeve žica jednom kad su oni ubačeni u srebrni ram ili šta već! Naime, brener sada ne greje sada samo zicu, već i celu površinu okolo. Za to će mi biti potreban pravi, profesionalni brener sa dve odvojene boce: gas i kiseonik. Upravo sam ga kupila i čekam da mi se isporuči. Ali ni ovako nije loše :)
Na kraju dodajem alke i lanac. Evo kako izgleda medaljon na kraju balade. Još nisam uspela da namestim ekspoziciju tako da mi fotoaparat neutrališe sjaj srebra - radim na tome :)
Nadam se da sve uživali čitajući bar upola toliko koliko sam ja radeći ovaj medaljon :)
