Pre neki dan, došla je žena kojoj sam napravila minđuše po porudzbini sa svojom prijateljicom. I dok sam merila udice da bih na licu mesta napravila željenu dužinu, prijateljica je pregledala moj nakit i raspitivala se za cene.
Nakon pola sata isprobavanja, konstatovala je da su cene previsoke i da može jeftinije da se kupi preko Ebay, iz Kine i sa Tajlanda, pa me je pitala zašto je to tako. Hmmmm....
Ovo nije prvi put da čujem ovakve komentare. Prvih nekoliko puta sam se ubijala objašnjavajući kako funkcioniše masovna proizvodnja, kolika je zarada osobe koja danas proizvede 50 jednakih medaljona, kako je sve ručno rađenjo, unikatno ili u malim serijama (koje su isto rađene ručno, komad po komad!), kako je jako bitno da građani podržavaju nezavisne umetnike i njihove male radionice, jer tako doprinose jačanju ekonomije svojih država (manje ljudi na socijalnoj pomoći - više ljudi koji plaćaju porez!) . Objašnjavala sam i vrednost autentične kreacije. Svašta sam objašnjavala nekad... sada više ne!
Sada sam odgovorila: "Zato što sam čovek sa dostojanstvom i samopoštovanjem, a ne rob!"
Razmislite o tome kada vas pitaju za cene i porede sa azijskim proizvođačima, čiji majstori sede po ceo dan kao mašine radeči jedno te isto po tuđim nacrtima :)
4 коментара:
Milice, jedno veliko hvala i jedno veliko bravo za ovaj tekst. Delimo isto razmisljanje (mada sam to shvatila jos onda kad si pisala post o tome koliko ko ceni svoj rad i po kojim cenama se prodaje nakit kod nas).
Iste komentare (da su mi cene previsoke) sam i ja dobijala iako se tesko moze uporediti ono sto ja pravim (manje kosta materijal za pocetak) sa ovim sto ti radis. Ljudi ne razumeju razliku izmedju masovne proizvodnje i rucno izradjenog komada nakita, cipela, haljine...
U svakom slucaju, velika podrska od mene i hvala na tekstu, mozda se nekima otvore oci i pocnu malo vise da cene svoj rad i svoje vreme.
Svaka čast na odgovoru!
Leyla, nema na čemu :) Svi se mi suočavamo sa ovakvim komentarima, razmišljanjima. Nema veze sa kojim materijalima radimo. Mi moramo da edukujemo ljude tako što držimo do sebe i cenimo svoj talenat.
Lidolina :)
Tvoji komentarji me velikokrat pripravijo do razmišljanja, predvsem pa utrdijo v prepričanju, da je bolje podariti, kot prodati po sramotni ceni. Kolikor cenimo sebe, po takšni ceni prodajamo izdelke. Tudi sama velikokrat pojasnjujem, koliko časa, denarja, tkanja idej... potrebujem za en sam kos nakita ali za malo sliko. Žal je večina ljudi še vedno raje "uniformirana" (kakšen izraz naj sicer uporabim, če pa na policah najdeš tone enakih proizvodov???), kot pa da bi, kot praviš ti, podprla unikatno delo.
Vsekakor - čestitke za takšno razmišljanje in hvala, ker ga deliš z nami :)
Постави коментар