Art Market u Austriji - kako to sve izgleda :)

Sinoć sam se vratila puna utisaka iz Austrije, sa tradicionalnog, predbožićnog Art Marketa, održanog u unutrašnjem dvorištu zamka Retzhof, koji je preuređen u kulturni centar, sa salama za predavanja, koncertnom dvoranom, prostorijama za radionice.

Stigle smo, Klavdija, Petra i ja, iz Ljubljane oko devet ujutru, sve tri smo, naravno, spavale po par sati. Svaka nam čast kako smo bile solidarne i uigrane, a verujem da smo bile napete i neispavane, naravno, sve radimo u pet do dvanaest pripreme :)) Bilo je prostora unutar zamka za izlagače, ali smo odlučile da se pridružimo centralnom prostoru, koji je napolju :)) Dobile smo stolove, svaki je sto bio 2 metra dug, tako da smo imale dovoljno mesta da izložimo sve lepo.

Evo slika moje postavke, sve je, uključujući vizitke i tablu, bilo u sivo - ljubičasto - crnim tonovima (ignorišite to što menjam ime nakita kao čarape - nikad zadovoljna :)):



Ovo je štand Klavdije Kurent koja, inače, pravi sve i svašta, osim toga ima jako posećene radionice iz različitih tehnika, a piše i za časopis Unikat.



Moja druga kreativna drugarica, Petra Militarev, izlagala je svoje preslatke ptice od kamena na platnu i ogledala. Petra, inače, redovno drži radionice za decu, svakog četvrtka.


Ovaj događaj je bio, većinom, okupan božićnom atmosferom. Za razliku od naše Mode, u kojoj sam učestvovala, i gde ljudi mogu da vide modne dodatke i dizajnersku odeću, ovde je bilo svega handmade, a najmanje nakita i odeće! Ja to nisam znala, a da jesam, možda ne bih ni išla, s obzirom da ljudi tu najmanje dolaze da kupe modne dodatke. A da nisam otišla, propustila bih super događaj i druženje, tako da je možda i bolje što sam živela do juče u zabludi :))

Bilo je dosta čestitki, koje su se odlično prodavale! Da ne poverujete koliko Austrijci vole unikatne čestitke. Bilo je mnogo toga što bih sa zadovoljstvom poklonila nekome za praznike - uostalom, tome služi o ovaj dogadjaj. Zatim, od božićnih dekoracija, bilo je i ukrasa za jelku, ali ukrasa koji su rađeni prema autorkim ilustracijama izlagača.

Bilo je dosta stvari za kuću, najviše stolnjaka, pokrivača, jastučnica od pačvorka, i prosto nisam mogla da poverujem koliko ljudi cene tu tehniku i koliko para hoće da odvoje za nešto handmade što će krasiti njihov dom! Pačvork stolnjaci koji pokrivaju sto za 6 osoba koštali više stotina eura. Krupniji komadi materijala su ušivani, tako da se to, verovatno, radi dosta brže. Izlagači sa pačvorkom su bili unutra, tako da nisam imala vremena da još jednom obilazim i slikam.

Bilo je dosta keramike i čudnih ukrasa od gvoždja koje do tada nisam videla. Ne mogu sada da opisujem kako to izgleda, neke sam slike uspela da uhvatim. Sve to izgleda mnogo lepše kad se gleda pojedinačno (mislim na te ukrase)





Očigledno je keramika nešto što ljudi vole, poznaju i rado kupuju. Kamenina, terakota, raku i porcelan.

Bilo je i ručno rađenih sveća, eteričnih ulja, krema, jednom rečnu, kozmetike organskog porekla.


Malo filca, marama i šaleva uradjeni u nunofilzen tehnici, šteta što nisam slikala više, bilo je izuzetno lepih radova! Takodje, veselih slika od filca!

Bilo je i nakita, preovlađivali su staklo (lampwork, fuziju stakla nisam videla!), zatim srebro, drvo i drvo u kombinaciji sa srebrom, keramika, filc (obožavaju filc!) i od nekih recikliranih materijala, jako interesantnih.

Meni, kao osobi koja se bavi dizajnom i izradom nakita, logično je i nakit bio najzanimljiviji, te ću odvojiti neke autore koji su mi se dopali:

Nakit od srebra koji me je ostavio bez daha i da sam u stanju da priuštim sebi komad od 500 i 700 eura, sigurno bih kupila :) Autorka je Schneebacher Martina. Ne znam koji joj je sajt, zaboravila sam da uzmem vizitku :))


Zatim, Nika Stupica, keramičarka iz Ljubljane, sa kojom sam se jako lepo družila. Osim nakita, ima jako lepe činije, šolje od porcelana, totalno jednostavnog dizajna. Ona održava radionice u svom ateljeu, u Ljubljani, upravo razmišljam da li da se upustim u kurs izrade nakita od porcelana (samo mi to fali pa da poletim, hehe...) Njene radove možete videti i u poznatoj prodavnici IKA, u centru Ljubljane:





Nakit od keramike koji me je ostavio bez daha, pod imenom "Tri lukne" potpuno u zemljanim bojama, vrlo prepoznatljivog stila ! Uveče, kad sam otisla u galeriju V5 da predam svoje radove vlasnici galerije, veoma sam se obradovala kad sam videla nakit od Tri Lukne izložen!





I na kraju, takodje nakit od keramike u prelepim bojama, ne znam autora - osoba je iz Austrije:



E, sada, moram da napišem i svoje utiske:
-Većina autora dosta pažnje posvećuju samoj postavci, kao sto možete videti na slikama. Moj nakit je od srebra, tako da je logično da se odlučim za jednostavan stil. Drugi izlagači nakita nisu nagomilavali svoje komade. Nisu ni ljudi koji su radili pačvork, ni slike... tamo će osoba radije izložiti 5 stolnjaka da se lepo vide i da kupci mogu svaki detalj da osmotre, nego što će doneti 20, pa sve da ređa. Nakit, takodje! Čestitke: oni neće staviti na sto 200 čestitki, nego lepo raspoređenih 20, ostalo drže u kutiji, pa kad se proda, dodaju nove. Meni se to jako dopada, zato sto dodaje vrednost ručnom radu. Svaki je izlagač imao svoje prospekte i vizitke na stolu, pored svog imena i prezimena - promotivni materijal je bitan, ljudi koji dolaze možda trenutno nemaju novca da kupe, ali ako ih nešto zanima, uzeće promo materijal i na miru pregledati sve kod kuće.

-Kvalitet i materijli: orijentisani su na ekološki prihvatljive materijale, to vole da rade i njihovi kupci to traže. Znate kako, mislim da su autori ti koji postavljaju ukuse kupcima i celom narodu, u zavisnosti od toga šta prave, kupce uče ne samo da cene i prepoznaju proizvode, nego i da odvoje pozamašnu sumu novca za te radove. Kupci vole da se informišu o materijalima, oni su bukvalno srećni kad mogu da prepoznaju materijal "aaaaaaaaaaa, keramik!... !aaaaaaaa, filz!" :))
Predmeti su ili skroz načičkani, u ludim kombinacajama boja, ili su skroz jednostavni!

-Posećenost: jako velika! Bilo je trenutaka kad su ljudi čekali u redu da dođu do određenih štandova! Kupovna moć isto tako na nivou. Ne gledaju cene toliko koliko biraju ono što im se dopada. Malo mi je smetalo to što stanu, probaju i kupe moj komad nakita, a da im pritom nijedan mišić na licu ne zaigra, nikakve emocije ne pokazuju. Ali takvi su, samo je meni to čudno.

-Prodaja: zadovoljna sam, s obzirom da je ovo bio sajam rukotvirna iz svih oblasti, a ne događaj akcentovan na modu, prodaja je išla poprilično dobro. U poslednjih 3 sata sam najviše i prodala. Svi su odjednom, posle ručka, nagrnuli, u gomilama.

-Kvalitet proizvoda: Da uporedim, opet, sa Modom, zato sto sam samo tamo i učestvovala. Dakle, sve je to bolje predstavljeno, mada sam dizajn i kvalitet proizvoda naših izlagača(da izuzmem to da su u samoj izradi do bola pedantni!), može da se poredi sa ovim što sam videla u svakom smislu! Mozda nisam dobila pravu sliku od svemu, ali našim umetnicina najmanje nedostaju mašta i kreativnost! Nedostaju im samo sajmovi i dogadjaji gde mogu da izlože svoje radove. Jedino što sada vidim jeste da sto od 60 cm zaista nije za izlaganje naših kreacija. Ja bih uvek primila 20 probranih autora i njima bih dala stolove od 2 metra, nego što bih gomilala. Pa bih onda, sledeći put, pozvala autore koji nisu učestvovali. Ali, tu se ja najmanje pitam :))
Time bi kultni modni dogadjaj bio nešto zaista izuzetno, svaka bi postavka lepše i interesantnije izgledala. To bi, automatski, diglo i cene i posećenost.

Super sam se zabavila, upoznala jako mnogo ljudi, ostvarila divne i produktivne kontakte, družila se sa Albancem sa Kosova, umetnikom koji je izlagao kovano gvoždje, i koji me je dočekao kao najbližeg suseda. Verujte mi da su mi na oči suze pošle... toliko mržnje, toliko osvete, a ovde, daleko od svih tih nemira, ljudi su samo ljudi, koje kao da je poplava izbacila na neko treće ostrvo, gde nema mesta mesta bolu i ružnim osećanjima. Pili smo belo, kuvano vino, zavidela sam Austrijcima koji su potpuno neosetljivi na hladnoću i izlažu u raskopčanim jaknama, ćaskala sa svima pomalo i divno se provela.