Hajde da malo popričamo o kursevima i radionicama, koje su u poslednjih godinu dana procvetale i kod nas. U Srbiji, bolje rečeno. U Sloveniji radionice su odavno način učenja. Valjda su ljudi shvatili da učenje tehnike sa iskusnim mentorom štedi vreme, novac i živce. Ja podučavam. Međutim, takođe volim da učim i kada god mogu, odem na kurs koji me zanima. Poslednje dve godine, osim zvaničnog istruktorskog kursa Art Clay Silver, koji sam učila u Milanu, takodje sam otputovala u Firencu, na lapwork kurs, bila sam kod Nike Stupice na kursu porcelana, zatim u Pragu na Art Clay konferenciji, gde sam pohadjala jednodnevne radionice i Master workshop. Istovremeno, upisala sam i online Masters Registry.
Nisam sve naučila po kursevima. Pre svega i najviše, postigla sam samostalnim radom. Zato jako cenim empirijsko znanje. To je nešto neprocenjivo. Uživam u eksperimentima, to mi pričinjava veliku radost. Međutim, to je najskuplji način učenja. Desilo se da niko nije znao da mi odgovori na pitanja i nisam odustala, nego sam zasukala rukave i počela da radim.
Imam jedno dvadesetak knjiga iz srebrne gline, metalwork-a, fuzije stakla, lampworka... i stvarno sam dosta toga naučila iz knjiga. Kombinacija epirijskog učenja, kurseva i rada po knjigama su za mene tri načina koje, uz povremena pitanja i podpitanja koje postavim drugim umetnicima (hvala, ljudi :)),čine dobitnu kombinaciju.
Kada sam želela da naučim nove tehnike, uvek sam birala mentore čiji mi stil odgovara. Tako sam išla kod Nike, jer obožavam njen porcelan. Išla sam kod Tima u Firencu zato sto mu je specijalnost ubacivanje srebrnih folija u perle od stakla i organski dizajn. Ići ču na jesen kod Erne, u Švajcarsku, da me nauči prelepoj tehnici fuzije stakla, sa patchwork efektima (efektima tekstila!) koji izgledaju ovako:
Zašto su kursevi dobri i zašto je dobro znati što više tehnika? Zato što to obogaćuje naše stvaralaštvo. Recimo, ja nikad nisam bila oduševljena gotovim kamenjem. Šta ja znam, ima lepog, unikatnog kamenja, ali meni nije vrhunac stvaralaštva da ih kupim i utisnem. Ja bih i to sama na napravim :) Jednostavno, moji su radovi sve zahtevniji i zahtevniji i ja osećam da mi je potrebno da svaku komponentnu sama izradim. Što više tehnika učim i sa više znanja stičem, to moj izraz postaje potpuniji. Meni je, recimo, mnogo zanimljivije da umesto kamenčića, napravim sama komponentu od stakla, keramike, porcelana. Radije bih stavila u prsten komad drveta, ili cak rečno kamenje, nego svetluckave kristale. Nisam klasičan tip, ne volim klasičnu garderobu, svetluckavost još manje i... o Boze! nikad gospoJa od mene neće postati :)
Zato, moja je preporuka: učite, učite i učite. Nemojte se plašiti da eksperimentišete. Pustite vašu kreativnu energiju da procveta, zađite u sferu nekonvencijalnog, avangardnog, i videćete da je pravo uživanje u otkrivanju svojih potencijala, u veličini i dubini vaše jedistvenosti. Uživaćete u svakom koraku. To je neko moje traganje i nadam se da ću jednog dana uspeti da doprem do svoje suštine i lične ekspresije u punom obliku i sjaju.
Prijatno veče želim :)
6 коментара:
Se mi zdi, da se vedno strinjam s tvojimi zapisi. Jaa, samo učenje in učenje in spet učenje ti pomaga, da rasteš. In čeprav tehnike kasneje ne uporabljaš samostojno, ti pomaga ustvarjati v drugih tehnikah.
Se že veselim novih poskusov in odkrivanj.
Inspirativan post!Hvala ti :)
Prelep text...
Pozdravljam svaku reč koju si napisala, zaista mi se jako dopada način na koji pričaš i pišeš o srebru, drugim materijalima i svom usavršavanju. Pre svega ostalog, takve stavove o daljem učenju ima samo zrela ličnost (kao osoba i kao umetnik) a videla sam, prateći izveštaje, da je tvoje angažovanje na radionicama o srebrnoj glini apsolutno profesionalno.
No, sa druge strane, reći ću sa pozicije amatera koji zna ponešto, ali ima još dosta toga da nauči o polimernoj glini, da u Srbiji teško da postoji osoba koja bi mogla da iznese dobru radionicu (svejedno koji medijum je u pitanju)- iako je počela prava epidemija održavanja istih, jer jednostavno ne postoji potpuno izgrađen umetnik koji može na kvalitetan način da prenese svoje znanje (da preskočim one koji imaju dara za posao pa odlično unovčavaju svoju priučenost). Možda sam promašila mesto gde iznosim ovo svoje mišljenje, ali me pomalo nervira što kad god kliknem u profil na FB, iz ekrana vrisne u mene bar jedna "jedinstvena prilika da se nauči sve o polimerskoj glini"... Sve mi to liči na očajnički pokušaj zgrtanja novca na brzinu, jer se nakit ne prodaje dobro.
Oprosti mi na gruboj iskrenosti i mešanju baba i žaba, ali osim što uživam u tvojim tekstovima, uvek me nateraš da se dublje zapitam o određenoj temi.
Piši nam i dalje ovako, možda ćemo jednom svi početi da razmišljamo o duguročnim vrednostima.
Hvala, devojke :)
Domacice, sasvim je u redu da svoje misljenje izrazis na ovoj temi, jer je o tome i rec i blogovi sluze da bi se misljenja izrazila.
Sve o svemu niko ne može da podučava. Postoje tehnike i materijali koji se mogu primeniti i sa srebrnom glinom ,a koje ja ne znam i nikad nisam probala. Radionica, kurs, ne sme da bude prepisani projekat iz neke knjige (što sam videla da ljudi rade iz knjiga koje ja imam), nego da to bude autorski osmišljeno. Inače, možemo svi da kupimo knjige i da učimo samostalno.
Kad ja biram ko ce da me podučava, uvek trazim njegove projekte u toj tehnici na uvid, pa onda ocenim nivo majstorstva i to utiče na moju odluku.
Odličan post i sjajni komentari. Potpuno podržavam radionice+kurseve kao način, ne samo učenja, već i proširivanja vidika, otvaranja novih perspektiva. Ja pažljivo biram radionice koje posečujem i do sada sam više nego zadovoljna izborom, onim što sam naučila, a i poznanstvima sa sjajnim instruktorima.
I ja držim radionice rada sa polimerskom glinom. POsebno sam ponosna na malu školu PC koju organizuje art centar Pero, samnom kao instruktorom, zato što je to ozbiljan sveobuhvatan kurs koji traje mesec dana, gde je akcenat na upoznavanju polimerske gline kao materijala, sa mogučnostima i ograničenjima. Naravno, rade se i praktični projekti, ali oni su u funkciji primene naučene teorije.
Постави коментар