Vratih se iz Prage posle cetiri prelepa dana. Vreme je bilo divno, sunčano, a Prag... eh, Prag... šta da vam kažem, treba ga videti. Neću da vas gnjavim sa slikama, ali možete da ih pogledate na mom Flickr albumu
Prvi dan sam iskoristila da bih sa mojom drugaricom Klaudijom obišla grad, ili bar ono glavno.
Divan, patinirani Prag - po mom ukusu. Potpuno sam inspirisana!!!
Ali ono što želim da akcentujem u ovom izveštaju, a znam da vi to očekujete, je Art Clay Silver konferencija koja je održana u to vreme u Pragu, u kongresnoj sali hotela Moevenpick. Izvinite na slovnim greškama koje možda napravim, tri dana sam pricala svaki dan na engleskom, spanskom, slovenačkom i još nisam napravila red u svojoj glavi :)
U osam uveče, češki organizator ovog događaja je otvorio konferenciju, a odmah za njim vlasnik Aida korporacije, posle njega i osoba koja je zadužena za evropsko tržište. Dirljiv govor o zemljotresu i patnjama japanskog naroda, svima nam je uzburkao osećanja. Ali tu sam osetila neizmernu snagu uma koju poseduje ova nacija, hrabrost i dostojanstvo samuraja i znam da će se oporaviti brzo. Nakon toga, gospodin Pranter, direktor razvoja tehnologije Swarovski, predstavio nam je posebno kamenje koje je Swarovski napravio za metalnu glinu, zatim smo slušali o istoriji i tehnologiji ove korporacije, na kraju je bilo reči o novostima u dizajnu nakita.
Makon toga, malo smo ostali, pogledali štandove sa proizvodima koji su postavili distributeri Efka, Aide i ostalih EU distributera. Došla sam kući sa mnogo kataloga, prepuna informacija o tehnikama koje su tek počele da se primenjuju i naravno, bez prebijene pare :)
Drugi dan su počele radionice. Upisala sam se na tri radionice, ono što me je najviše zanimalo, i provela sam dan učeći. 11 sati ukupno sa pauzama za kafu i ručak.
Na radionici sa Charlotte Frenker, upoznali smo se sa oslikavanjem stakla Multipen proizvodom, koji se inače koristi i za karamiku i trpi visoke temperature. Nakon fuzije, napravili smo okvir od srebrne gline i dekorisali injekcijom.
Nakon toga je usledila radionica sa Hany Sevcikova, koja je donela mnogo organskih tekstura, kalupa sa kojima smo radili na najrazličitije moguće načine. Zanimljivo je bilo naučiti sa čime može da se peče glina, a sa čime ne i verujte da nije tačno da svaki organski kalup ili tekstura izgori.
Posle popodneve pauze, na red je došla i radionica Jane Vesele, na kojoj smo učili da emajliramo brenerom. Jako zanimljivo i komplikovano, štos je u položaju brenera usmeravanju vatre na poseban način, dizanju i spuštanju vatre. Samo jedan pogrešan korak, dovoljan je da se staklo prepeče. Lepo je videti demonstraciju, ali za ovo zaista treba i vežba.
Posle godinu dana dopisivanja, upoznala sam u Angelu B. Crispin, Francuskinju latinoameričkog porekla, koja je jedna od mojih omiljenih umetnica. Site smo se ispričale i dogovorile se da ovo ne bude poslednji put da ćemo se videti, tako da možda sledeće godine budem njen gost :)
Uveče, Michele, direktor Hobbylanda i Chiara, glavni edukator za Spaniju i Italiju, sa kojom sam se divno družila kad sam bila na sertifikovanom kursu, išli smo na večere po praškim restoranima (njami!). Sa njom sam vežbala španski i sjajno smo se provodili nas troje :) Naravno sam sam stizala u hotel u sitne sate, a ujutru su me čekale radionice, ali sve je bilo toliko lepo da bih gubila vreme spavajući, te sam tu aktivnost odložila za povratak kući :)
Uglavnom, puno novih planova, ideja, poziva da podučavam po Evropi i da neki od njih dođu na naše prostore da drže radionice, i stvarno sam se iznenadila koliko ljudi zna za mene i moj rad. Naravno da sam prepoznala neke ljude, ali pojma nisam imala da će oni takođe mene prepoznati :)
Poslednjeg dana sam imala Master class. Gospođa Estuko, japanski master, nije mogla da dođe zbog posledica tsunamija u Japanu, ali je zato došao njen učenik Rjota Mitsuhashi, koji je pomoću Aidinog prevodioca, preslatke devojke Mey, održao kurs. Šta da vam kažem, to je stvarno master kurs i samo zbog toga je vredelo doći u Prag. Kurs se sastoji iz kompleksnih koraka, tako da većina onih koji nisu imali mnogo iskustva sa aplikacijom gline iz injekcije, su imali velikih problema da savladaju ovu tehniku. 100 puta sam cestitala sebi na strpljenju i vremenu koje sam uložila da bih samostalno usavršavala "syringe work".
Ovo je moj rad - prezadovoljna sam!
Rjota, Mey i ja, nasmejani. Oboje su toliko simpatični i dosta sam kao instruktor naucila iz toga kako oni vode kurs, na koji se nacin organizuju.
Toliko sam osuševljena ovom tehnikom da moram da vam pokažem i radove iz Japana. Ne znam tačno koji su od Rjota a koji od gospodje Estuko, ali pogledajte kako izgleda filigran od ACS:
Šta kažete? Neverovatno, zar ne?
Sada moram da ručam, a nastavak sledi danas, kasnije :)
- KRAJ PRVOG DELA -
2 коментара:
Covece pa ovo izgleda savrseno!!!!
Milice,Milice...zato tebe nema: )! Hvala na iscrpnom izveštaju...dragoceno iskustvo...Svaka čast!
Постави коментар