Zato što poštujem sebe...

Pre neki dan, došla je žena kojoj sam napravila minđuše po porudzbini sa svojom prijateljicom. I dok sam merila udice da bih na licu mesta napravila željenu dužinu, prijateljica je pregledala moj nakit i raspitivala se za cene.

Nakon pola sata isprobavanja, konstatovala je da su cene previsoke i da može jeftinije da se kupi preko Ebay, iz Kine i sa Tajlanda, pa me je pitala zašto je to tako. Hmmmm....

Ovo nije prvi put da čujem ovakve komentare. Prvih nekoliko puta sam se ubijala objašnjavajući kako funkcioniše masovna proizvodnja, kolika je zarada osobe koja danas proizvede 50 jednakih medaljona, kako je sve ručno rađenjo, unikatno ili u malim serijama (koje su isto rađene ručno, komad po komad!), kako je jako bitno da građani podržavaju nezavisne umetnike i njihove male radionice, jer tako doprinose jačanju ekonomije svojih država (manje ljudi na socijalnoj pomoći - više ljudi koji plaćaju porez!) . Objašnjavala sam i vrednost autentične kreacije. Svašta sam objašnjavala nekad... sada više ne!

Sada sam odgovorila: "Zato što sam čovek  sa dostojanstvom i samopoštovanjem, a ne rob!"

Razmislite o tome kada vas pitaju za cene i porede sa azijskim proizvođačima, čiji majstori sede po ceo dan kao mašine radeči jedno te isto po tuđim nacrtima :)

Lampwork u Firenci

Mesec ipo dana je prošlo od poslednjeg članka koji sam napisala na blogu. Bili smo na odmoru na Korziki, da bismo nastavili putovanje prelepom, nezaboravnom Provansom i završili u Beogradu. Zaim smo se vratili u Ljubljanu da bismo malo pojurili majstore koji su nam u međuvremenu (kao!) renovirali kupatilo i WC :)

A onda sam otisla na petodnevni kurs lampwork tehnike u Firencu. Dugo sam čekala na termin kod poznatog lampwork majstora Tima Jamesa, koji pravi fantastične perle i čiji su klijenti dizajneri nakita modnih kuća Dior, Chanel, Escada, Ferragamo. Jedan učenik je otkazao i Tim mi je poslao mail da postoji slobodno mesto. Zašto da ne? A usput ću posetiti grad koji čuva vekovne umetničke zapise.

Kurs je bio veoma naporan, radili smo svaki dan od 9h do 13h, pa od 15h do 19h. Po mojoj zelji, akcenat smo stavili na "organic lampwork beads". To je tehnika koja mi se jako dopada. Radi se sa mat staklima, pigmentima, srebrnim, bakarnim i zlatnim folijama. Naravno, prvo sam morala da naucim kako da dobijem osnovne oblike, kako da nadjem savršeni balans za perlu koja se vrti u vatri. To je zaista zanat, mnogo složeniji nego što sam pretposavljala, kao i svaki sa vekovnom tradicijom izrade.

Evo prvih perli koje sam uradila. ovde su samo neke, Tim treba jos da mi posalje pa cu dodati:

Ovo je bilo jedno divno putovanje i moze se reći da je dotakao svaki aspekt moje licnosti: učenje ove divne tehnike, posete muzejima i uživanju u umetničkim delima koje sam imala priliku samo na net-u ili TV-u da vidim, obilazak katedrala, palate porodice Mediči, Boboli vrtova... moram da izdvojim tzv. Umetničku četvrt, u kojoj umetnici imaju svoje radionice, u kojima nastaju prava čudesa:

Ručno oslikane stare mape na kožnim torbama:

Radionica starih mapa:

 Pribor za kaligrafiju, u kojoj takodje mozete kupiti prelepo ispisane pesme poznatih pesnika i prodavnica sa raznim predmatima izradjenim i oslikanim u tipičnom stilu Toskane:

I na kraju ja u Timovoj radionici;