четвртак, 07. јануар 2010.

Zašto kupovati handmade?

Prvi pozdrav u Novoj godini svim kreativnim dušama koje prate moj blog
i ljubiteljima mog nakita!!!

Ljudi još nisu svesni koliko je lepo kupovati ručno izrađene stvarčice.
Mislim na ljude sa Balkana i iz cele Evrope, jer dok na evropskom tržištu i dalje kolo vode prodavnice jeftine bižuterije po tržnim centrima i nakita po neopravdano visokim cenama, u Americi mali, nezavisni autori imaju svoje tržište i svoje klijente. Nadamo se da će to da se promeni i da će ljudi uočiti razliku izmedju, recimo, Swarovski nakita, brenda koji je svoje visoke cene osnovao na masovnoj proizvodnji naobičnijeg stakla (Swarovski kristali, inače, nemaju veze sa kristalima) , i jednog umetnika koji topljenjem stakla "vaja" perlu, koristeći svoju maštu, skuplji materijal, kvalitetnije staklo. No, problem je u tome što smo generalno užasno izmanipulisani reklamama, pa smo veoma srećni kada damo 100 eura za Swarovski ogrlicu, zato što će koleginica sutra, kad joj kažemo gde smo kupili, automatski znati koliko smo dobro finansijski potkovani :))

Sa druge strane, slučajo sam se zadesila ispred poznate ljubljanske zlatare, 30. decembra. U izlogu sam videla srebro. Da budem preciznija, srebrne pločice od po 2 grama, sa laserski ugraviranim slovima ili nekim skroz hibridnim motivom. Uđem unutra i vidim kako prodavacica pakuje ženi kojoj su oči sijale od radosti, jednu takvu pločicu (bez lanca!), naplaćuje za nju 70 eura. Žena odlazi, a prodavačica ispod pulta vadi iz fioke drugu identičnu i stavlja je na mesto kupljene. Ljudi čekaju u redu da daju svoj teško zarađen novac, potpuno nesvesni de je u cenu takvog nakita uključena reklama, prestižan prostor, radna snaga. Taj komad nakita koji je kupljen za 70 eura, vredi, ustvari 20 eura. 10 eura je cena materijala i 10 eura cena izrade :)) To mogu odgovorno da potvrdim, zato što znam cene srebra i znam da ja takvu pločicu ručno uradim za 15 minuta, a mašina je uradi za minut :)

Ali, pustimo sada cene! Navešću samo neke razlike pri kupovini direktno od umetnika i kupovini u prodavnicama koji otkupljuju na veliko nakit koji se, opet, radi skroz mašinski.

Evo kako ja dočekujem svoje lokalne kupce:
-Oni se najave, pa dođu u moju radionicu. Dočekam ih sa kafom i nekim grickalicama. Uz neobavezno ćaskanje, iznesem svoje radove i zajedno ih gledamo. Mušterija isprobava, mi i dalje pričamo i ja je polako upoznajem. Pustim je da izabere ono sto joj se dopada, pa onda, ako je neodlučna, blago sugerišem šta mislim da bi joj najbolje stajalo. I sasvim iskreno, što je najbitnije - meni je stalo da to njoj dobro stoji i da ume da nosi baš taj komad nakita! Stalo mi je i zbog njenog zadovoljstva i zbog moje reputacije - nikad neću da "uvalim" šta bilo samo da bih prodala.
Znam i da budem na gubitku da bih nasla odgovorajuću nijansu kamena plave boje koja bi se totalno slagala sa nečijim očima :)

-Ako se osobi nesto dopada, ali želi, recimo, komad manjih dimenzija - napraviću.
-Ako želi nešto sasvim posebno, nacrtamo zajedno i prionem na posao.
-Ako želi da joj kraći ili duži lanac, to baš nije nikakav problem
-Ako želi kamen koji nemam, potražiću preko Ebay-a i kupiću odgovarajući.

Ono što je najbitnije i što ne može da vam ponudi nijedna prodavnica, osim basnosnovno skupih zlatara po Italiji i Francuskoj - mi, umetnici možemo naš proizvod kompletno prilagoditi željama kupca! I to, generalno, ne košta skuplje nego bilo koji komad već izrađenog nakita ili modnih dodataka.

Mi možemo da objasnimo kupcu kompletan proces izrade - to je kao da sedite sa modnim dizajnerom koji sluša vaše zelje, meri vaše proporcije i kreira haljinu vaših snova zajedno sa vama:)) Nije li to predivno?

Naravno da jeste, samo što ljudi to još ne znaju :))

Zaista uživam kada kupci aktivno učestvuju u dizajnu svog nakita! Zato su naše mušterije uglavnom kreativni ljudi i to nam je zajedničko, tu se nalazimo i razumemo. Ljudi koji žele nešto posebno za sebe i zovu me da materijalizujem njihovu viziju. Recimo, videli su moju seriju instrumenata, pa mi je jedna osoba poručila harfu, druga električnu gitaru. Volim da radim sledeći svoju maštu, ali ono što zaista cene kupci koji se vraćaju i kupuju ponovo, jesu usluga i mogućnost izrade nakita po porudžbini.

A sada, šta dobijamo kupovinom nakita u prodavnicama koji se bave preprodajom uvoznog nakita? Ima li svrhe upoređivati, ili je sve totalno jasno?

Recimo:
-Prodavačica obično ne zna šta vam prodaje, ne može da opiše proces proizvodnje, osobine kamena, pa čak ponekad ne zna tačno od kojih je materijala izrađeno nešto.

-Ona je plaćena po satu rada, tako da joj je jako stalo da završi svoj posao, zatvori prodavnicu i ode kući da se odmori.

-Ona ce trčati istovremeno od kupca do kupca, zaboravljajući da li je pričala sa vama o torbi boje kajsije ili o kožnom novčaniku :))

-Ponekad ima dodatnu zaradu na prodatu vrednost, tako da će, naravno, gledati da proda što više i šta god stavite oko vrata, reći će da je lepo. Ne treba im zamerati, one su samo prodavačice, to je njihov posao - prodaja.

A sada da vas pitam:

-Da li ste dobili u nekoj prodavnici kafu, ljubazan razgovor, osobu koja sedi sa vama po sat vremena čekajuci da probate sve i ne skida pogled sa vas, aktivno učestvuje u vašim željama?
Verovatno jeste ako ste kupovali nakit od po minimum 1000 eura po inostranim juvelirskim prodavnicama. A i tamo nije retkost da vas ugosti dizajner. :))

-Da li ste došli sa potpuno nedefinisanim željama, kao "Želim nešto romantično za devojku..." ili "Želim nešto što ću nositi na promociji, uz tu u tu haljinu"... i da vam autor pomogne da iskristališete svoju viziju?

-Da li ste imali mogućnost da dobijete komad nakita u bilo kojoj lokalnoj prodavnici izrađen po vašoj ideji, za određenu priliku, da mozete da birate boje, kamenje, dužinu, oblik?

Niste?

Onda je zaista krajnje vreme da počnete da kupujete nakit i modne dodatke koji izrađuju nezavisni umetnici, u svojim radionicama :))

13 коментара:

Teodora је рекао...

Potpuno se slazem! Stvar je definitivno i u ugodjaju kupovine necega sto je jedinstveno ili izradjeno u malim serijama. Nekako to cini citavu stvar intimnom.

Nena3110 је рекао...

Mima, kao i obicno, uzivam dok citam tvoje tekstove, zaista si veoma darovita za sve!
Mnogo zalim sto ne zivis blize, dusice dobra!!!

Nada је рекао...

Slažem se u potpunosti, radim kao trgovac i znam da je teško ugoditi mušteriji u svakom smislu. Ali zato smo mi balkanci i bolje da komšije pričaju koliko smo para dali na ime nekog modnog krika, nego dali pristojne pare za unikatni rad naših majstora. I ja se nadam da će se nešto promeniti. Pa ko dočeka taj će pričati. Malo šale (istine) za kraj! :-)

Milica је рекао...

Skroz se slažem i hvala što me čitate :) Problem je u tome što ljudi na Balkanu, kroz nemaštinu i ratove, nisu izgradili ljubav ka lepim stvarima koji su izrađene sa posebnom namenom - intimnom, sto kaže Teodora. Oni, u večitoj i iscrpljujućoj borbi za sticanjem materijalnih dobara nisu imali vremena da se okrenu, da pogledaju list i da osete sneg na pravi način. Geni pamte :)) I kada konačno imaju dovoljno para, to mora da se pokaže kupovinom stvari koje imaju ime sa velikim "I". Hvala bogu, pa se ljudi menjaju, menja se svest i to se bukvalno oseti time što se sve više i više njih zamina za nešto različito. Handmade polako postaje brand i na našim prostorima :))

lucky је рекао...

držim palce za handmade, nema ničega što se može mjeriti sa ručnim radom, što god on bio!

komar је рекао...

Handmade - možda je osim brenda i potreba da se izražavamo. Lijepi pozdrav sa molbom da se osvrneš na moj blog - gdje te čeka znak pažnje!

Tanja је рекао...

Potpuno si u pravu! A nakit ti je san snova!
Kako je prosla radionica u Beogradu, jesi li zadovoljna? Strasno mi je zao sto sam propustila tu jedinstvenu priliku.

Vesna је рекао...

Svaka част на овом тексту, апсолутно тачно. Ја се одскора бавим прављењем накита. Пошто сам архитекта, окружена сам људима који су јако креативни и увек ће радије купити нешто оригинално, имају доста идеја и предлога и мој хоби (једног дана и посао можда) много олакшавају. Већина девојака ми дође на кафицу и раѕгледање накита, са својим сугестијама, идејама и похвалама или критикама ... Све у свему, буде јако пријатно и ѕабавно и мени и њима Ч=

Marija је рекао...

Super post... Lepo objašnjeno, i sa emocijama koje inače i igraju najveću ulogu u izradi bilo čega sopstvenim rukama :)

Što se tiče kupovine handmade, znam neke ljude kojima ručno izrađeni nakit, odeća, bilo šta... deluju (citat) "nedovršeno" i "jeftino", a samo zato što se ne nalazi u nekoj prodavnici. Zato sam bila prijatno iznenađena na novogodišnjoj Modi za poneti (prva koju sam posetila), gde se okupilo stvarno dosta ljudi...

Kristina је рекао...

Draga Milice,
Osim što mi se dopada promena fonta na tvom blogu,(razlika izmedju ovog i ostalih postova) što moram ovako javno da primetim,jer pratim sve u tvom radu, pa i to:) apsolutno se slažem sa svim što si napisala. Ipak, nisam sigurna, obzirom da se na Balkanu uvek kaska za svetom, koliko se ljudi mogu edukovati u tom smislu da razumeju ili osete razliku izmedju ručno uradjene i industrijski uradjene stvari. Nešto što sam letos upotrebila na mom sajtu, kao citat a u vezi julske "Mode za poneti" moram i ovde reći:"Da su želje konji i prosjaci bi jahali". Pri tom i sama pišem kao neko ko ručno izradjuje svoje radove.Pozdrav.K.

me је рекао...

Draga Milice,
Bilo bi mi draze da prvo s tobom polako popijem neku kaficu, i bez grickalica, da malo procaskamo, da mi pokazes sta radis pa da ti onda s osmehom ponudim jedan mali zuti cvet...
Ali, eto, ne moze se sve; zato te molim da skoknes do bloga decomondo (s druge strane obale) i da „podignes“ suncano-zuti cvet kreativnosti koji sam ti namenila 
Komplimenti za tvoj blog!

Starseed је рекао...

Milicice, ja sam ljubitelj tvog nakita i svega sto radis. Potpuno te podrzavam:)!Imas nagradicu na mom blogu - ako si je vec dobila ( nisam proverila ) ne opterecuj se. Kiss!

lindolina је рекао...

U potpunosti se slažem sa svim što si napisala.Kod nas se ručni rad cijeni jako malo ili se nimalo ne cijeni. Nažalost. Imam mlađeg brata koji je gluhonijem. Zaposlen je u struci, ali radi i sa strane za sebe. Radi unikatni nakit od srebra. Vjerojatno si vidjela njegov blog. Dakle, nikakve kalupe ne koristi, kod njega se neće naći 2 ista komada. Sam nabavlja materijale, alate, onoliko koliko zasada može. Nekako se snalazi. Ja mu pomažem oko prodaje koliko mogu. Neću reć da prodaja ide super. Nešto se uspije prodat, ima ljudi kojima se svide njegovi radovi pa požele nešto imati. Bilo je i nekih narudžbi i bratu je zaista stalo do toga kad radi po narudžbi da napravi kako treba i da ta osoba bude zadovoljna. S druge strane, naletila sam na dosta ljudi koji su mi prigovarali kako je njegov nakit skup, da će radije kupit u dućanu. Nitko od njih ne pita da li on sve sam nabavlja, nitko ne pita koliko je novaca potrošio, nitko ne pita koliko njemu vremena treba da napravi nešto, nitko ne pita na koji način radi, nitko ne pita kako uspije spojit sve te komade/komadiće... Otkad je on počeo raditi unikatni nakit više ne gledam nakit istim očima. Imam doma kupljenog nakita, uglavnom pokloni. Ali imam i neke komade koje mi je brat poklonio i jako volim njegov nakit jer znam kako je taj nakit nastao. Bila sam kraj njega dok je radio, promatrala svaku fazu. Što da još kažem? Jedino da ponovim, u nas se ručni rad cijeni jako malo ili se uopće ne cijeni.